Srpska Vlada jedina je Vlada na svetu koja sprema rebalans budžeta potpuno van očiju i uticaja javnosti, građana, poslodavaca i sinidikata, svih onih bez čijeg učešća nijedna reforma ne može da se sprovede. 

 

Srbiju neće spasiti populistička obećanja o pravdi i jednakosti u bedi. Skupa je iluzija da ćemo preživeti tako što ćemo doveka subvencionisati remonte vagona koji će koristiti subvencionisana gubitaška Železnica za prevoz nekonkurentne robe podržavljenih i subvencionisanih železara, kombinata i drugih “giganata” u večitom “restruktuiranju”. 

 

Ne pristajemo na lakonska obećanja da ćemo u septembru dobiti gotov predlog rebalansa, koji će biti na brzinu prošvercovan kroz Skupštinu. To je potpuno pogrešan način političkog odlučivanja i ucene kojim se sebično i tvrdoglavo služila i prethodna Vlada.

 

LDP veruje da su protržišne reforme, fiskalna odgovornost, oslobađanje novca za privatno preduzetništvo, razvoj obrazovanja, saniranje katastrofe u zdravstvenom i penzijskom fondu, afirmacija privatne umesto državne svojine, jedini normalan način da Srbija ne propadne. Za nas su zato potpuno besmislena međusobna optuživanja bivše i nove vlasti koje povezuje iluzija da Srbija može da nađe originalno i bezbolno rešenje za izlazak iz hronične agonije.

 

Tražimo da nova Vlada Srbije prestane da se oduševljava brojem funkcija koje treba popuniti i ispituje granice strpljenja društva i da odmah pred javnost izađe sa osnovnim konceptom reformi i prvim predlogom rebalansa budžeta.

 

Tiho najavljeni rebalans će se pretvoriti u katastrofu ukoliko ne počiva na jasnom planu reformi, smanjenju javne potrošnje, prestanku mešanja države u sve i svašta, oslobađanju privatne inicijative i domaćeg preduzetništva, prekidu rasipništva i smanjenju subvencija javnim preduzećima i velikoj poreskoj reformi.

 

Srbija će nastaviti da se guši u siromaštvu ako je koncept nove vlasti da se i dalje pred izbezumljenim i ugroženim radnicima Goše ili bilo koje druge fabrike socijalni mir kupuje bezvrednim papirima kojima se dele subvencije i pomoć za koje nema novca u budžetu, uz ambiciju države da kontroliše svaki milimetar privrednog života.