MILJENKO DERETA: Poštovani predsedavajući, poštovane kolege poslanici, poštovane koleginice poslanici, ja ću se držati teme, tj. jednog malog dela Predloga zakona o ministarstvima, i to onoga koji se odnosi na problematiku ljudskih i manjinskih prava.
Moram da kažem da me ovaj predlog zakona o ministarstvima zabrinuo, jer on pokazuje jednu tendenciju marginalizacije, tj. guranja u drugi plan cele problematike ljudskih prava i nju možemo pratiti, moram priznati, već i u nekim postupcima prethodne Vlade.
Mi smo u Srbiji imali Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, pa je onda u cilju štednje, a štedelo se na Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, ono spojeno sa Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave, ali je ostalo bar u nazivu tog ministarstva. Ono što me brine i moram da kažem, zabrinjava, jeste da je ovim predlogom zakona tematika i problematika ljudskih prava i manjinskih prava gurnuta na nivo službe u okviru Vlade i mislim da je to veoma opasno, tim pre što način na koji se formira jedna vlada i ta struktura pokazuje koji su prioriteti te vlade.
Prema Zakonu o ministarstvima, prioritet naše vlade je turizam. On se u tekstu pojavljuje 19 puta. Turizam, turistički, itd. se pojavljuje 19 puta. Ljudska i manjinska prava se pojavljuju dva puta. Rekao bi čovek da su ljudska i manjinska prava u Srbiji rešena. Ona to, naravno, nisu i to je problematika koja se stalno menja. Ono što vidim kao mogući motiv za takvu jednu odluku jeste utisak da EU, na čijem putu se ova vlada, bar po onome što govori, nalazi, neće više insistirati na kontroli ispunjavanja standarda po pitanju ljudskih i manjinskih prava. Mislim da je to velika zabluda i mislim da će se ovo pitanje javiti kao veoma strog kriterijum za sve ono što će nam se događati u budućnosti i pre svega u ostvarenju započinjanja pregovora sa EU o ulasku u njen sastav.
Gospođa Tabaković je ovde govorila o duhu saradnje. Moram da kažem da imam utisak da ona zapravo govori o duhu međupartijske saradnje, tj. ako je moguće, neke vrste koalicione saradnje, jedne vrste prećutnog ulaska u jednu koaliciju u kojoj bismo svi sarađivali, s puno razumevanje za one koji predlažu, između ostalog, zakon kojim se ukida Ministarstvo za ljudska i manjinska prava. Razumeo bih tako nešto, ali mislim da ova odluka istovremeno pokazuje jedno odsustvo duha saradnje sa građanima i građankama zato što je vašoj partiji, kao i svim drugim partijama u parlamentu, krajem maja, znači, kada su završeni izbori, kada se još nije znalo koja će koalicija biti napravljena, upućeno jedno pismo, jedan zahtev svih nacionalnih saveta manjina Srbije, uključujući i romsku, svih 17 i negde preko stotinu udruženja organizacija civilnog društva, da se formira ministarstvo za ljudska i manjinska prava. Ovo da ona bude formulisana kao služba je zapravo odgovor vaše partije, tj. ove koalicije, tom zahtevu nacionalnih saveta manjina i organizacijama civilnog društva.
Moram da kažem i da ponovim da od vas očekujem, neću da vas molim, ali od vas očekujem da razumete značaj ove tematike i da, ako ništa drugo, mislim da je logično, pri Ministarstvu pravde bude i onaj deo koji se bavi ljudskim i manjinskim pravima, a pošto tu tablicu ćete i ovako morati da menjate, jer ovako dobija državnu upravu, molim vas da ne štedite na slovima. Dakle, da se ministarstvo imenuje za ministarstvo pravde, ljudskih i manjinskih prava i državne samouprave. Hvala.
RANKA SAVIĆ: Poštovane koleginice i kolege, poštovana potpredsednice, o ovoj temi ću diskutovati na jedan potpuno drugačiji način. Pokušaću da u ovaj parlament i među poslanike vratim život, odnosno da vratim onu problematiku sa kojima se danas radnici i građani Srbije susreću.
U tom kontekstu ću i podsetiti Vladu da se ona suočava sa ogromnom odgovornošću i velikim problemima, koje će je u narednom periodu neosporno pratiti.
Zbog toga moram da podsetim, mislim da građani i radnici Srbije to znaju, ali izgleda da moram da podsetim, pre svega poslanike, da danas u Srbiji je preko milion nezaposlenih, da se ne otvaraju nova radna mesta, da su stale investicije, a da ono što jeste možda i najporaznije za sve nas, da je Srbijom zavladala apatija. Kada ovako pričam, mnogi mi kažu da onako volim da dramatizujem, ali moram da podsetim da dolazim iz jednog drugog miljea i iz jednog drugog okruženja. Pošto naši političari, zatvoreni u svoje uske krugove, vrlo često, a to je ono i što je najviše poražavajuće, potpuno izgube odnos sa realnošću i sa stvarnošću.
Zato ću da vas podsetim, to je jedan od poslanika i pomenuo, da su predviđanja da će štete od suše u poljoprivredi biti veće od dve milijarde, što opet ukazuje na to, a moram i na to da vas podsetim, da je danas 10.000 dece, korisnika narodnih kuhinja, pa da li se onda mi u narednom periodu suočavamo i sa problemom nedostatka hrane.
U svemu tome, evo nisam dugo, a volim za sebe da kažem da sam poslanik pripravnik, ali ovaj period koji sam provela u parlamentu, provela sam ga slušajući prepucavanja, da upotrebim taj izraz, između Demokratske stranke i Srpske napredne stranke. Zato moram da podsetim da se od toga ne živi, da to neće doneti nikakav boljitak ni građanima, ni radnicima Srbije.
Sada bih malo prešla na neke konkretnije stvari. Pre svega, u ovakvoj situaciji, ekonomskoj i socijalnoj, u Srbiji potpuno, apsolutno ne postoji socijalni dijalog, a Socijalno-ekonomski savet apsolutno ne radi. Veliku odgovornost za takvo stanje u socijalnom dijalogu ima prethodna Vlada kojoj je Socijalno-ekonomski savet služio isključivo kao paravan za potrebe evropskih integracija.
Sada, pomno analizirajući, detaljno analizirajući Predlog zakona o Vladi i ministarstvima, ponovo sam se suočila sa činjenicom da ni nova Vlada nije uradila nikakav pomak na ovom planu, jer u Predlogu zakona koji se odnosi na nadležnosti Ministarstva rada i socijalne politike i zapošljavanja, apsolutno se ne pominje socijalni dijalog i ne pominje se rad Socijalno-ekonomskog saveta.
Moram da podsetim da dijalog između Vlade, radnika i poslodavaca je nešto što dovodi do beskonfliktnog rešavanja problema, a u situaciji kada nas, negde od 1. septembra, niz problema i ogromni problemi očekuju, mislim da je ovo potpuno neodgovorno od strane buduće Vlade, odnosno predlagača zakona. Iz tog razloga podnela sam amandman u vezi sa ovim što sam prethodno rekla.
Pored toga, podsetila bih da u predizbornim najavama partija koje danas čine većinu i koje će oformiti Vladu, bilo je puno obećanja o reindustrijalizaciji. Čitajući i proučavajući, prateći rad Ministarstva finansija i privrede, niti "i" ne postoji od industrije. Apsolutno mislim da je bilo potrebno da se formira posebno ministarstvo industrije, s obzirom na ogromnu problematiku koja nas u ovom segmentu čeka, a podsetiću vas i na to da je Vlada Republike Srbije preuzela brigu o Železari Smederevo, o metalskom kompleksu, o nizu fabrika tekstilne industrije i da se najveći broj ovih preduzeća nalazi u restrukturiranju i u ogromnim problemima koji će doći na red počev već 1. septembra.
Upravo iz tih razloga podnela sam i amandman koji se odnosi na opis nadležnosti Ministarstva finansija i privrede i smatram da apsolutno mora biti izdvojena industrija, kao što je to, u krajnjoj liniji, urađeno i sa turizmom, gde je veliki segment vrlo dobro razrađen, posvećen turizmu, dok industrije nema ni u tragovima. Apsolutno ne umanjujem značaj potrebe razvoja turizma, ali isto tako mislim da je industrija ta koja zaslužuje posebno izdvajanje i fokusiranje.
Na kraju, vrlo kratko, malo specifično, jedna od primedbi koje se odnose na Ministarstvo finansija i privrede, to je primedba na status Direkcije za mere i dragocene metale koja se nalazi u sastavu Ministarstva finansija i privrede. Po mom uverenju, a verujte mi da sam dobro upoznata u rad ove direkcije, Organizacija za meteorologiju treba da bude i mora da bude posebna organizacija državne uprave. Razlozi su, pre svega, multidisciplinarnost meteorologije, njeno prožimanje kroz sve aktivnosti u državi i poslovi organizacije za meteorologiju usko su povezani, ne samo sa jednim ministarstvom, nego i sa Ministarstvom odbrane, unutrašnjih poslova, saobraćaja, trgovine, industrije, zdravlja, poljoprivrede, zaštite životne sredine. Kada se nalazi u sastavu jednog ministarstva, ne postoji mogućnost da se udovolji zahtevima koji se od nje očekuju. Sve do 2007. godine ova organizacija jeste bila zavod, 2007. godine promenjena je u direkciju. Hvala.